На нашу велику жалост, кадети су се приказали у веома лошем издању онда када је било најпотребније да извуку максимум из себе – на финалном турниру најбоље 4 екипе из Београда. У првој утакмици турнира, против нама добро знане екипе Реал, јер смо се ове сезоне састајали пре финала већ 3 пута, катастрофално смо ушли у утакмицу и већ у првој четвртини губили смо са 20 кошева разлике. Крајњи резултат, и пораз од 46:70, одраз су управо тог лошег пристуша и уласка у утакмицу, а чини нам се да је она трајала још 2 дана тренер Јањушевић никако не би могао да раздрма играче и да их врати на онај ниво на којем су играли целе сезоне. Наравно да је тренер пробао све што је у његовој моћи али просто су играчи били непрепознатљиви а њихове главе недодирљиве. Сутрадан су одиграли добру утакмицу, са потпуно другачијим приступом, против првака земунске Младости, али то ипак није било довољно за победу против квалитетне екипе која је и на овом турниру, као и током целе сезоне, показала највише – пораз од 60:54. И трећег дана, у утакмици која практично није одлучивала ништа, пошто смо са предходна 2 пораза већ били зацементирани на четврто место, наши играчи су без енергији доживели пораз и од БКК Раднички са 60:73.
Жао нам је, пре свега због наших играча, што на финалу целе сезоне нису одиграли на нивоу који их је красио током свих лигашких утакмица. Просто су то заслужили својим односом према тренингу и залагањем на све 22 утакмице које су одигране пре финалног турнира, и заиста не можемо ништа да им замеримо већ само да честитамо на успешној сезони и томе на какав су начин презентовали наш клуб.
Зашто је одигран лоше финални турнир, као и онај на почетку сезоне који је водио до јединствене лиге Србије, остаје нама и тренеру Јањушевићу за анализу како не бисмо исте грешке правили и следеће сезоне.
